Kako se obračunava PDV?

Procedura za obračun PDV-a, odnosno poreza na dodatu vrednost, predstavlja ključni deo finansijskog upravljanja za pravna lica koja se bave prometom dobara i usluga. PDV je porez koji se obračunava na vrednost dodatu tokom proizvodnje i distribucije dobara i pružanja usluga, a ujedno i predstavlja osnovni izvor prihoda za državni budžet.

U Republici Srbiji, sistem obračuna PDV-a predstavlja ključni deo poreske politike, sa dve različite stope koje direktno utiču na poslovnu zajednicu. Opšta stopa PDV-a iznosi 20%, dok je posebna stopa definisana na 10%.

Za obračun PDV-a, važno je vršiti pažljivu evidenciju računa i klasifikaciju dobara i usluga, ali i pravilno izdavanje faktura sa ispravnim iznosima PDV-a. Na taj način obezbeđuje se ispravno knjiženje, podnošenje poreske prijave, a samim tim i poslovanje u skladu sa zakonom i izbegavanja potencijalnih kazni. Zbog toga, angažovanje knjigovodstvene agencije za obračun PDV-a su posebno važne kako bi se obezbedilo minimiziranje grešaka i poštovanje poslovanja u skladu sa propisima.

Procedura za obračun PDV-a je kompleksna jer se u procesu poslovanja često javlja više od jednog ulaznog i jednog izlaznog računa. Veliki broj transakcija koje prate poslovne aktivnosti zahtevaju posebnu pažnju za obračun PDV-a. To znači, da bi izračunali svoju obavezu po osnovu šporeza na dodatu vrednost, poreski obveznici moraju sumirati iznose PDV-a koji su iskazani u njihovim izdatim računima. Međutim, ključni korak u ovom procesu je umanjivanje ovog zbira za iznos poreza koji su već platili na računima njihovih dobavljača, a za koje su ostvarili pravo na odbitak (vidi deo Šta je prethodni porez i kada se vrši odbitak prethodnog poreza?). Drugim rečima, obračun poreza na svaki pojedinačni promet vrši se putem računa koje izdaju prodavci. Ovaj pristup omogućava precizno praćenje PDV-a u svakom delu poslovanja, u svakom segmentu funkcionisanja u lancu snabdevanja.

Sa druge strane, iznos poreske obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost se određuje na kraju poreskog perioda. Preduzeća mogu da plaćaju porez mesečno ili kvartalno, a ovaj način obračuna i plaćanja zavisi isključivo od obima ostvarenog prometa tokom prethodnih 12 meseci.

Imajući u vidu da se poreska prijava i plaćanje PDV-a može vršiti na mesečnom ili kvartalnom nivou, u praksi se primenjuje formula za obračun PDV-a koja glasi.

PDV obaveza = PDV prikazan u izdatim računima – PDV prikazan u primljenim računima (na koje obveznik ima pravo odbitka)

Ipak, treba napomenuti da u procesu izračunavanja iznosa PDV-a kao obaveze koju je potrebno platiti državi, neće sva preduzeća u svim situacijama obračunavati PDV. Takve situacije su definisane zakonom i podrazumevaju da PDV neće obračunavati i plaćati preduzeća koja:

- Nisu u sistemu PDV-a;

- Fakturišu dobra namenjena izvozu;

- Fakturišu usluge za koje se smatra da je mesto prometa u inostranstvu;

- Fakturišu promet koji je po nekom drugom osnovu oslobođen poreza ili nije predmet oporezivanja u skladu sa Zakonom.

Prethodni porez je iznos poreza koji je prethodni učesnik u prometu obračunao. Jednostavno rečeno, to je iznos PDV koji je iskazan na računima za nabavku dobara i usluga od dobavljača. Da bi se izvršio odbitak PDV-a iz računa dobavljača, potrebno je da budu ispunjeni određeni, opšti uslovi čime se obezbeđuje doslednost i pravičnost u poreskim transakcijama.

Prvo, primalac dobara i usluga mora biti poreski obveznik, odnosno registrovan u sistemu PDV-a. Ovaj uslov osigurava da samo firme koje su deo poreskog sistema imaju pravo na odbitak PDV-a. Drugi ključni uslov je da se nabavka dobara i usluga vrši za potrebe oporezivog prometa, što znači da je nabavka namenjena daljoj prodaji sa PDV-om. Ovo garantuje da odbitak PDV-a ima direktan uticaj na oporezivi deo poslovanja.

Takođe, važno je da firma poseduje ispravan račun dobavljača u kojem je precizno obračunat prethodni PDV. Ovaj dokument služi kao osnova za pravilno knjiženje i dokumentovanje prethodnog poreza koji se može odbiti.

Međutim, iako su postavljeni opšti uslovi za odbitak PDV-a, Zakon o porezu na dodatu vrednost propisuje određene specifične slučajeve u kojima poreski obveznik nema pravo na odbitak, čak i kada ispunjava opšte uslove. Dva najčešća primera su izdaci za reprezentaciju i izdaci u vezi sa putničkim vozilima. Ovi izuzeci odražavaju specifičnosti poslovnih troškova i imaju za cilj kontrolu i ograničenje odbitka u određenim situacijama.

Već smo pomenuli da se PDV obaveza može plaćati mesečno ili kvartalno a način na koji se definiše obračun i plaćanje poreske obaveze definisan je zakonom. U praksi, novoosnovana pravna lica i preduzetnici koji se registruju u sistem PDV dužni su da obračunavaju i plaćaju PDV do 15-og u narednom mesecu za prethodni mesec. Ovi subjekti automatski postaju mesečni obveznici PDV tokom godine osnivanja i prve naredne godine. Ipak, ukoliko po isteku druge godine poslovanja, pravno lice ostvari promet manji od 50 miliona dinara u prethodnih 12 meseci, postoji mogućnost prelaska na kvartalno obračunavanje i plaćanje PDV obaveze. U tom slučaju, obavezni su da PDV obračunavaju i plaćaju u roku od 15 dana od isteka svakog kvartala.

U svakom slučaju, preduzeća koja ostvare promet manji od 50 miliona mogu nastaviti da plaćaju PDV mesečno, s tim što je potrebno sprovesti odgovarajuće formalnosti kako bi se zadržala obaveza plaćanja na mesečnom nivou. Ova pravila i rokovi su postavljeni kako bi se obezbedila doslednost i pravilnost u obračunu PDV-a, a istovremeno pružila fleksibilnost poreskim obveznicima u skladu sa njihovim poslovnim performansama.