Neoprezivi iznosi poreza za 2024. godinu

Neoporezivi iznosi poreza predstavljaju deo prihoda koji nije podložan oporezivanju. Ovi iznosi se, izuzimaju iz poreza kako bi se smanjio poreski teret za određene kategorije prihoda. Neoporezivi iznosi mogu se odnositi na različite vrste prihoda, a njihova visina je određena u skladu sa zakonom.

Osnovicu poreza na zarade čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za neoporezivi iznos na mesečnom nivou. Visina neoporezivog iznosa se propisuje i iskazuje u dinarima, a usaglašava se na godišnjem nivou. Neoporezivi iznos poreza na zarade obračunava se u punom iznosu prilikom isplate zarade od poslodavca za mesec za koji se zarada prima. Ukoliko je zaposleni angažovan sa nepunim radnim vremenom, tada se obračunava neoporezivi pripadajući srazmerni iznos.

U skladu sa Predlogom zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana*, usvojeni su novi neoporezivi iznosi poreza. Istim predlogom, definisano je da prvo naredno usaglašavanje neoporezivog iznosa zarade sa godišnjim indeksom potrošačkih cena bude 2025. godine.

Određeni deo prihoda od zarade može biti neoporeziv. To može uključivati osnovicu za oporezivanje, dodatke na platu, naknade za prevoz, regres za godišnji odmor i slične stavke. Sve to je definisano u novom Zakonu o porezu na dohodak građana gde su usklađeni novi neoporezivi iznosi.

Izmenama zakona predviđeno je da neoporezivi iznos zarade bude povećan od januara 2024. godine. To znači da će, umesto 21.712 dinara koliko iznosi u 2023. godini, neoporezivi iznos biti povećan na 25.000 dinara mesečno.

Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak na posao ostala je ista, i najviše može iznositi 5.017 dinara, a u skladu sa visinom cene mesečne karte javnog prevoza. Nije došlo do promena ni za vrednost neoporezivog iznosa dnevnice za službeno putovanje u zemlji (3.012 dinara za celu dnevnicu, tj. pripadajući iznos za polovinu dnevnice). Međutim, za dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, najviši iznos dnevnice može biti definisan na vrednost od 50ϵ, dok naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu ne podležu oporezivanju.

Poreski sistemi često predviđaju neoporezive iznose za određene kategorije stanovništva, poput dece ili supružnika. Ovo može uključivati olakšice za izdržavane članove porodice, nastupanje smrtnog slučaja ili rođenja deteta. Tako na primer, firma može isplatiti solidarnu pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice u neoporezovanoj vrednosti do 50.173 dinara. U slučaju nastupanja smrtnog slučaja člana porodice, neoporezivi iznos koji se može isplatiti porodici zaposlenog može biti u visini do 87.799 dinara,

Sa druge strane, za rođenje deteta, moguće je zaposlenom isplatiti solidarnu pomoć koja ne podleže oporezivanju a koja se određuje prema visini prosečne plate. Visina prosečne plate određuje se na osnovu poslednjeg objavljenog podatka RZS. Takođe, moguće je obezbediti i poklone deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića, pri čemu je neoporezivi iznos do 12.544 dinara godišnje po detetu.

U nekim slučajevima, kamate, dividende ili kapitalni dobici mogu biti delimično ili potpuno neoporezivi. Na primer, zakonom je utvrđeno da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca koje zaposleni stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni od poslodavca. Takođe, ne plaća se porez na zarade koje zaposleni ostvari od poslovanja sa poslodavcem povezanog lica.

Međutim, ukoliko se desi da zaposleni otuđi stečene sopstvene akcije pre navršene dve godine od dana sticanja prava raspolaganja, tada se takve akcije smatraju oporezivom zaradom zaposlenog. Oporezivanje se vrši u u momentu otuđenja sopstvenih akcija. U zakonu je posebno definisana i mogućnost otkupa tih akcija od strane preduzeća ili pravnog lica, pri čemu se u takvom slučaju takva vrsta trgovine hartijama od vrednosti smatra oporezivom zaradom zaposlenog.

Ukoliko zaposleni stekne pravo na starosnu penziju pre sticanja prava raspolaganja akcijama, sopstvene akcije se smatraju oporezivom zaradom. Specifično, ako zaposlenom prestane radni odnos nezavisno od njegov volje i volje poslodavca, a prema zakonu kojim se uređuje rad, ovako stečene sopstvene akcije ostaju deo neoporezive zarade.

Produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih radnika predstavlja produžetak vremenskog perioda tokom kojeg poslodavci mogu koristiti postojeće poreske pogodnosti i olakšice koje su usmerene na podsticanje zapošljavanja. Ova mera ima za cilj održavanje i podršku zaposlenosti, posebno u periodima ekonomske nesigurnosti ili kriza kakva je bila evidentna u prethodnom periodu.

U skladu sa predlogom izmene Zakona o porezu na dohodak građana, predloženo je produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica. Ove poreske olakšice ogledaju se u postojanju prava na na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu plate novozaposlenog u procentu od 65 do 75 odsto, od 31. decembra 2023. na 31. decembar 2024.

Ovakve mere imaju za cilj očuvanje radnih mesta, podršku razvoja ekonomiji i podsticanje privrednog rasta putem stvaranja povoljnijeg okruženja za poslodavce prilikom zapošljavanja novih radnika.