Obračun zarada (plata) i doprinosa: bruto plate, neto plate, porezi i doprinosi

Obračun plata ili zarada predstavlja ključni deo upravljanja ljudskim resursima u svakom preduzeću. Proces obračuna zahteva poštovanje i praćenje zakona, a uz to obuhvata niz koraka, poreza i doprinosa koji su regulisani zakonodavstvom Republike Srbije.

U tumačenju relevantne zakonske regulative prilikom obračuna plata, potrebno je poznavati:

- Zakon o radu*

- Zakon o porezu na dohodak građana**

- Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje***

Svaki od navedenih zakona poseduje određene specifičnosti koje moraju biti primenjene u postupku obračuna. U skladu sa Zakonom o radu, zarada ili plata zaposlenog podrazumeva novčani iznos sredstava koji se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, nagrade, bonusi i druga primanja koja su definisana opštim aktom i ugovorom o radu. Ipak, zaradom se ne smatra učešće zaposlenog u dobiti, troškovi prevoza, troškovi po osnovu službenog putovanja ili troškovi smeštaja i ishrane za terenski rad. S tim u vezi, plata zaposlenog podrazumeva neto iznos uvećan za iznos poreza i doprinosa, što zapravo predstavlja bruto platu.

Na sličan način vrši se tumačenje zarade (plate) iz ugla Zakona o porezu na dohodak građana, pri čemu se bliže određuju bonusi, odnosno benefiti, koji uključuju i vaučere, poklone u vidu hartija od vrednosti, opraštanja duga i sl.

Imajući u vidu aktuelno zakonodavstvo, za oporezivanje plata je posebno značajna primena Zakona o porezu na dohodak građana. Poreska stopa poreza na dohodak građana je 10% na poresku osnovicu. U skladu sa ostvarenim primanjima u toku godine, definiše se i stopa godišnjeg poreza na dohodak građana koji se obračunava u odnosu na iznos prosečene godišnje zarade.

Uz osnovnu zaradu i poreze, preduzeća imaju obavezu obračuna i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Za to je relevantna primena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pri čemu su definisane sledeće stope i vrste doprinosa:

- za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 25,5%;

- za obavezno zdravstveno osiguranje - 10,3%;

- za osiguranje od nezaposlenosti - 0,75%.

I Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje definišu moguće olakšice, neoporezive iznose (poreza) i benefite koji se omogućavaju zaposlenima, ali i preduzećima.

Obračun plata: obračun bruto plate, izračunavanje bruto plate, porezi i doprinosi, neto plata

Imajući u vidu neophodnost poznavanja zakonske regulative, za obračun plate je potrebno obuhvatiti i sve relevantne segmente. Razlog tome jeste činjenica da pravilno sproveden obračun obezbeđuje da zaposleni primaju pravednu i zakonski ispravnu naknadu za svoj rad, dok istovremeno poslodavci ispunjavaju poreske i socijalne obaveze. Pravovremeno ažuriranje u vezi sa promenama u zakonodavstvu i pažljiva primena propisa ključni su za uspešno vođenje procesa obračuna zarada.

Dakle, prvi korak u obračunu zarade jeste identifikovanje svih onih komponenti koje čine bruto zaradu zaposlenih. To podrazumeva osnovnu zaradu, dodatke, bonuse, kao i eventualne naknade za rad na specifičnim projektima ili u određenim uslovima. Kada su svi podaci prikupljeni, vrši se obračun bruto plate (bruto zarade). Bruto plata podrazumeva ukupan iznos koji zaposleni prima pre odbitaka poreza i doprinosa. Po obračunu bruto zarade, vrši se odbitak za poreze i doprinose u skladu sa aktuelnom poreskom regulativom i definisanim stopama.

Bruto plata = Neto plata + doprinosi za penziono, socijalno, invalidsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti + porez na dohodak građana

Prilikom obračuna poreza na zarade poreski obveznik je zaposleni (porez obračunava i plaća poslodavac), dok za doprinose obveznici su i poslodavac i zaposleni. Uplate svih poreza i doprinosa vrši poslodavac, i to pre nego što se izvrši isplata neto zarade. Dakle, kada se od bruto plate odbiju svi porezi i doprinosi, ostaje neto plata koju zaposleni prima na svoj račun.

Specifična situacija za izračunavanje plate, tj. obračun bruto zarada jeste i uvećanje zarade za rad na dan praznika, rad noću i prekovremeni rad. U skladu sa članom 108 Zakona o radu definisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:

- Rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;

- Rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;

- Prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;

Osnovni cilj ovakvog obračuna zarade podrazumeva da se obezbedi određena novčana nadoknada za one ljude koji rade kada većina odmara. Pored rada u vreme praznika, ako se stvore uslovi po više osnova (rad noću, prekovremeni rad, itd.), obračunava se uvećanje u procentu koji je definisan zakonom. Pri tom, zakon obezbeđuje da se dodatna uvećanja pravilno kombinuju kako bi se adekvatno valorizovao rad tokom prazničnih dana, rada noću i prekovremenog rada.

Na primer, za rad u vreme državnog praznika, zaposleni će ostvariti regularnu dnevnicu uvećanu za 110% po osnovu rada na dan praznika. To znači da će zaposleni primiti 100% redovne zarade (dnevnice) plus dodatnih 110% na tu osnovicu, što ukupno iznosi 210% ugovorene dnevnice.