Porez je oblik prihoda koji se prikuplja od strane države ili lokalnih vlasti kako bi se finansirale javne usluge i infrastruktura. Ovi prihodi koriste se za podršku različitim sektorima, uključujući obrazovanje, zdravstvo, bezbednost, infrastrukturu i druge društvene potrebe. Porezi se mogu prikupljati na različite načine, kao što su porezi na dohodak, porezi na dodatu vrednost (PDV), porezi na imovinu, porezi na dobit, itd.

Ako ste se odlučili na pokretanje sopstvenog biznisa, verovatno je prva stvar koja Vam pada na pamet upravo porez.
Sigurno ste čuli za paušalno oporezivanje ali kako doneti odluku da je paušalno oporezivanje baš za Vas?

Paušalno oporezivanje predstavlja najjednostavniji sistem oporezivanja koji se primenjuje na određene grupe obveznika. Kada se primenjuje paušalno oporezivanje, visina poreza se određuje na osnovu fiksnog iznosa ili procenta prihoda, bez obzira na stvarne troškove ili dobit. To je iznos u kom paušalac porez plaća državi, mesečno.

Ovaj pristup obračuna i plaćanja poreza zasniva se na pojednostavljenju poreske prakse, smanjenju administrativnih troškova i olakšavanju praćenja finansijskih obaveza. Paušalno oporezivanje često koriste mali preduzetnici i preduzeća koja nemaju kompleksne finansijske strukture.

Kada ste doneli odluku da osnujete preduzeće i izvršili odabir imena i vrstu delatnosti kojom će se preduzeće baviti, trebalo bi razmotriti i način na koji će biti vršen obračun poreza i njegovo plaćanje. Jer, prilikom osnivanja i upisa u Agenciju za privredne registre, potrebno je navesti i način na koji će biti vršeno oporezivanje. Interesantno je da ne postoji mogućnost naknadnog izjašnjavanja za način obračuna poreza, kao i da, ako se ne odlučite odlučite za paušalno oporezivanje, ne postoji mogućnost kasnijeg podnošenja zahteva za promenu načina oporezivanja u tekućoj godini.

Dakle, prilikom podošenja dokumentacije za osnivanje preduzeća i paušalno oporezivanje, Agencija za privredne registre automatski prosleđuje te informacije Poreskoj upravi. To znači da nije potrebno podnositi poseban zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi. U skladu sa dobijenim informacijama, Poreska uprava donosi rešenje koje dostavlja elektronski (putem portala e-Porezi) preduzetniku, i to najkasnije u roku od 48 sati od dana registracije preduzeća.

Visina paušalnog poreza koju paušalac plaćazavisi od visine prosečne zarade u datom sektoru ali i vrste delatnosti. Sam paušalni iznos odnosno porez koji paušalac plaća određuje se u fiksnom iznosu na osnovu donetog poreskog rešenja. Ta suma, plaća se svakog meseca, redovno, bez obzira da li je u mesecu za koji se plaća porez prihod ostvaren ili ne.

Iznos poreza i doprinosa određuje se na temelju osnovice koja se određuje po grupama, a u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom u Republici, gradu, opštini i to u godini koja prethodni godini za koju se utvrđuje visina paušalne sume.* Poreskim rešenjem utvrđuje se fiksni iznos poreza i doprinosa, poznat kao paušalna suma, koja se redovno plaća bez obzira na stvarni prihod (obaveza se mora ispunjavati mesečno, bez obzira na ostvarivanje prihoda ili njegovo izostajanje). Poreska obaveza se izmiruje do 15. dana u mesecu za prethodni mesec za koji se podnosi poreska prijava.

Da biste izračunali iznos paušalnog poreza i doprinosa za svoje preduzeće, koristite sledeći kalkulator paušalnog poreza i doprinosa:

Paušalac koji tokom kalendarske godine ostvari promet u vrednosti do 6 miliona dinara (gornji limit) ostaje u sistemu paušalnog oporezivanja. Međutim, ukoliko pređe ovaj gornji limit i u toku kalendarske godine pređe limit od 6 miliona, gubi pravo da bude paušalac. To znači da paušalac prestaje da vodi KPO (knjiga ostvarenih prometa) ali stiče obavezu vođenja poslovnih knjiga i plaćanja poreza u skladu sa ostvarenim poslovnim rezultatom. Ukoliko se prelazak limita ostvari u prvoj polovini kalendarske godine, obaveza za vođenje poslovnih knjiga počinje 1. jula iste godine, dok ukoliko se granica pređe u drugoj polovini kalendarske godine, obaveza vođenja poslovnih knjiga nastupa 1. januara naredne godine.

Preduzetnik koji porez plaća na paušalni porez, ali kome se u tekućoj poslovnoj godini značajnije izmeni obim poslovanja treba da podnese poresku prijavu PPDG-1S, najkasnije do 31. januara naredne godine. Takođe, poreski obveznik je dužan da podnese poresku prijavu PPDG-1R koja predstavlja osnov za prelazak iz paušalnog oporezivanja u oporezivanje na stvarni prihod. Na osnovu podnetih poreskih prijava, poreski organ donosi konačno rešenje o poreskim obavezama za prethodnu godinu koje je potrebno isplatiti.

Specijalno, zakonom je definisana i granica na nivou od 8 miliona dinara. Ova granica postavljena je sa ciljem utvrđivanja tačnog dana i nastajanja obaveze firme da izvrši prelazak u PDV sistem. Naime, ukoliko je firma ostvarila promet veći od 8 miliona dinara u proteklih 365 dana (ne posmatra se period kalendarske godine), to znači da firme koje nisu u sistemu PDV-a, stiču obavezu plaćanja istog od prvog narednog dana. Prijava za evidentiranje u sistem PDV se podnosi na obrascu EPPDV, i može se podneti u bilo kom periodu tokom godine.