Procedura za otvaranje firme u Srbiji: kakav je položaj stranaca?

Prema Zakonu o privrednim društvima*, stranci (strana pravna i fizička lica) mogu osnovati privredno društvo koje će svoje sedište imati na teritoriji Srbije. Pored ovog zakona, u primeni je i Zakon o stranim ulaganjima** kojim se definišu prava i obaveze stranaca prilikom investicija u otvaranje preduzeća u Srbiji. To znači da, stranci mogu otvoriti firmu u Srbiji i to:

• Osnovati sopstveno privredno društvo (do 100% vlasništva);

• Kupovati akcije postojećeg privrednog društva;

• Dobijati dozvolu (koncesiju) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili obavlja delatnost od opšteg interesa, u skladu sa zakonom;

• Dobijati odobrenje da izgradi, iskorišćava i transferiše (B.O.T. – Build operate and transfer) određeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija;

• Stiče svako drugo imovinsko pravo stranog ulagača kojim on ostvaruje svoje poslovne interese.

Ovakva mogućnost strance stavlja u isti položaj kao i domaća fizička i pravna lica, osim ako zakonskim aktima nije drugačije predviđeno.

Dakle, strani državljanin može osnovati firmu u Srbiji, a isto tako i zasnovati radni odnos u firmi koju osniva. Za postupak registracije firme, otvaranje DOO preduzeća se radi isključivo elektronski, a uz pomoć digitalnog potpisa. Ipak, specifično je to što postoji jedan tzv. OP obrazac koji služi kao dokaz potpisa direktora. Ovaj obrazac je posebno važan prilikom otvaranja računa u banci i njega je potrebno overiti kod notara. Posebno je važno napomenuti da ukoliko stranac-osnivač ne priča srpski jezik, potrebno je angažovati sudskog prevodioca koji će taj obrazac prevesti, a zatim isti treba overiti kod notara.

Nakon registracije pravne forme društva sa ograničenom odgovornošću koja se vrši u APR-u, firma je u roku od 15 dana u obavezi da preda:

• poresku prijavu za akontaciju poreza na dobit u Poresku upravu;

• prijavu za komunalnu taksu u Lokalnu poresku administraciju;

• prijavu za eko taksu u Lokalnu poresku administraciju.

Kada je registracija firme završena, u roku od 15 dana, a prema Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, potrebno je izvršiti registraciju stvarnih vlasnika preduzeća. Ovo bi trebalo da bude urađeno pre otvaranja računa u banci (neretko banke zahtevaju ovu registraciju).

Na osnovu dobijenog rešenja o registraciji, stranac kao osnivač preduzeća treba da podnese zahtev Upravi granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a sa ciljem izdavanja poslovne dozvole. Prilikom izdavanja ove dozvole, potrebno je navesti da se poslovna dozvola izdaje:

„stranom državljaninu ili licu bez državljanstva koje ima status preduzetnika ili osnivača, radi obavljanja poslova upravljanja, ili na osnovu koje može da obavlja druge poslove.“

Imajući to u vidu, treba napomenuti da se strancima koji se javljaju kao osnivači preduzeća ili članovi privrednih društava, izdaju posebne dozvole za boravak i rad u Srbiji.

Otvaranje tekućeg računa u banci predstavlja obavezan korak prilikom otvaranja firme za strance u Srbiji. Iako apliciranje za otvaranje računa u banci nije komplikovano, imajte u vidu da je potrebno potvrditi smeštaj u kome boravite, što se čini pomoću tzv. belog kartona. Ovaj dokument je neophodan za otvaranje računa u banci. To znači da je, za otvaranje računa u banci, nerezidentu potrebno da, pored lične isprave, priloži i dokument iz koga se može utvrditi mesto njegovog prebivališta ili boravišta u poslednjih godinu dana. Razmotrite mogućnost apliciranja u više banaka jer banka ima pravo da odbije otvaranje računa, bez obrazloženja.

Ukoliko se odlučite da neko drugi to uradi umesto Vas, imajte na umu da naša agencija pruža mogućnost uslužnog otvaranja firme za strance, pri čemu je potrebno dati samo punomoćje.

U procesu osnivanja firme u Srbiji, digitalni potpis postaje ključan element. Naime, osnivač, bilo da je rezident ili nerezident, mora posedovati digitalni potpis. Ovo je posledica ubrzanog tehnološkog razvoja i potrebe da osnivanje i registracija firme bude isključivo elektronski proces koji zahteva elektronsku identifikaciju i verifikaciju.

To znači da direktor firme mora posedovati digitalni potpis. Ovaj zahtev proizlazi iz činjenice da su određene zakonske obaveze, kao što su predavanje završnog računa firme ili registracija stvarnih vlasnika, moguće samo uz korišćenje digitalnog potpisa direktora. Digitalni potpis direktora omogućava elektronsko izvršenje formalnosti i obaveza koje proističu iz poslovanja firme. Treba, međutim, imati u vidu da ovaj zahtev ima, pre svega, praktičnu svrhu jer olakšava poslovanje, ubrzava administrativne procese i doprinosi transparentnosti pravnih procedura.

Prilikom registracije firme, potrebno je navesti adresu na kojoj će se nalaziti sedište firme. Ovo je veoma važan detalj u procesu registracije jer odsustvo adrese i vraćanje pošte (npr. Poreskoj upravi ili APR-u) signalizira da se firma ne nalazi na datoj adresi što dalje vodi blokadi PIB-a, tekućeg računa i sl. Zbog toga, virtuelna kancelarija je sve popularnije rešenje za strance koji otvaraju firmu u Srbiji, a gde ne postoji potreba za fizičkim prisustvom. Prednosti osnivanja ovakvih kancelarija se ogledaju u stalnoj raspoloživosti za prijem pošte i smanjenim troškovima zakupa prostora, plaćanja troškova i sl. Sa druge strane, virtualna kancelarija omogućava firmama da imaju adrese za registraciju i kontakt koji je povezan sa određenim geografskim područjem, čime se stvara utisak lokalne prisutnosti.