Pokretanje sopstvenog biznisa i osnivanje malih i srednjih preduzeća, zahteva posebne aktivnosti prilikom registracije. Za takva preduzeća, društvo sa ograničenom odgovornošću (doo) predstavlja oblik pravne forme preduzeća koji je najpogodniji za ostvarivanje preduzetničkih ambicija. Ova pravna forma privrednog subjekta pruža preduzetnicima određene prednosti i olakšava poslovanje u odnosu na druge oblike organizacije.

Pre nego što se upustite u proces otvaranja doo firme

Društvo sa ograničenom odgovornošću je najčešći oblik pravne forme kada je reč o osnivanju preduzeća, a zbog niza prednosti koje pruža. Jedna od ključnih prednosti jeste ograničena odgovornost članova društva, što znači da su članovi – osnivači, odgovorni samo do visine svojih uloga u kapitalu društva. Ovo ograničenje odgovornosti pruža zaštitu lične imovine preduzetnika, čime se smanjuje rizik poslovanja. Osim toga, postupak osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću relativno je jednostavan u poređenju sa drugim oblicima pravnih formi. Potrebna dokumentacija i procedura jasno su definisani, a registrovanje firme kod nadležnih organa ne zahteva preobimnu administraciju.

Prvi korak u osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću jeste izrada statuta društva. Statut definiše osnovne karakteristike društva, kao što su naziv, sedište, delatnost, visina osnovnog kapitala, način upravljanja i druge relevantne informacije.

Zatim sledi definisanje visine osnovnog kapitala. Osnivači društva, u skladu sa zakonom, u obavezi da izvrše definisanje osnovnog kapitala koji će činiti osnovu imovine društva i garanciju poveriocima. Ulog se prilikom osnivanja društva s ograničenom odgovornošću ne mora uplatiti, već se mora samo upisati. Međutim, osnivačkim aktom se bliže definiše rok u kome je potrebno izvršiti uplatu osnovnog kapitala. Pri tom, rok za uplatu ne može biti duži od pet godina i računa se od dana donošenja osnivačkog akta.

Tek nakon realizovana ova dva koraka, sledi registracija društva sa ograničenom odgovornošću i otvaranje firme u APR-u.

Nakon izrade statuta i uplate/upisa osnovnog kapitala, sledeći korak je registracija društva kod Agencije za privredne registre gde se podnosi kompletna dokumentacija. Dokumentacija potrebna za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću podrazumeva obavezu dostavljanja sledeće dokumentacije:

- Elektronska registraciona prijava osnivanja DOO;

- Osnivački akt društva, pri čemu se donosi odluka ukoliko se radi o jednočlanom društvu, odnosno ugovor za višečlano društvo. Osnivački akt mora biti potpisan elektronskim sertifikatom osnivača ili digitializovan u skladu sa zakonom;

- Dokaz o identitetu članova društva;

- Odluka o imenovanju zastupnika ako nije određen osnivačkim aktom;

- Potvrda banke o uplati osnovnog kapitala, odnosno sporazum o roku uplate istog;

- Naknada za registraciju osnivanja.

Po izvršenoj registraciji i osnivanju preduzeća, potrebno je izvršiti poresku registraciju u nadležnoj Poreskoj upravi. To znači da će sa tim procesom, preduzeće dobiti jedisntveni Poreski identifikacioni broj (PIB) i prijavu za poreze. Treba imati u vidu i da je neophodno da preduzeće otvori poslovni račun u banci i ovlasti lica koja će raspolagati sredstvima.

Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću pruža preduzetnicima stabilan pravni okvir za poslovanje, uz istovremeno smanjenje ličnog rizika. Osnovni kapital društva je, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, definisan kao novčana vrednost uplaćenih uloga članova društva. Osnivački kapital može biti novčani ili nenovčani, a izražen u dinarima. Bez obzira da li se radi o novčanom ili nenovčanom osnivačkom kapitalu, minimalni iznos upisanog kapitala ne sme biti manji od 100 dinara. Uplatom ili unošenjem uloga, svaki član društva stiče udeo u društvu.

Treba imati u vidu da, ukoliko članovi društva ne uplate osnovni kapital prilikom osnivanja, potvrda o uplati osnivačkog uloga i otvaranju poslovnog računa u banci neće biti dostavljena Registru. Ova dokumentacija će biti prosleđena naknadno, po izvršenoj uplati.

Što se tiče nenovčanih uloga, oni mogu obuhvatiti samo stvari i prava. Vrednost nenovčanog uloga se određuje sporazumom članova društva ili procenom stručnog lica ovlašćenog od strane nadležnog organa. Ako procena nije sprovedena, izrađuje se potvrda o vrednosti nenovčanog uloga prema zakonskim odredbama. U slučaju da nenovčani ulog uključuje nepokretnost, osnivački akt služi kao osnova za prenos prava svojine, a dokumentacija mora biti u formi javnobeležnički potvrđene isprave.

Ukoliko ste zaposleni u nekom preduzeću, a želite da pokrenete sopstveni biznis i to u formi društva sa ograničenom odgovornošću, to možete učiniti. Naime, ako se odlučite na osnivanje DOO i ujedno ste i direktor tog preduzeća, a pri tom ste zaposleni u drugoj firmi, ono što je obavezno jeste da plaćate dodatna sredstva na ime doprinosa za PIO. Na taj način, povećava se iznos koji se odnosi na penziju koju ćete primati u budućnosti. Porezi za zdravstveno osiguranje i slučaj nezaposlenosti se ne plaćaju u tom slučaju (to plaća preduzeće u kome ste u stalnom radnom odnosu). Ipak, ukoliko ste osnovali DOO ali ste imenovali neko treće lice za direktora, u tom slučaju ne plaćate doprinose za PIO. Ipak, to morate učiniti za direktora i njemu uplaćivati sve zakonski predodređene poreze i doprinose.

U poslovanju preduzeća koje nosi oznaku DOO, svaki član društva ima određene odgovornosti i obaveze koje proizlaze iz zakonskih propisa i statuta društva. Osnovna karakteristika d.o.o. je ograničena odgovornost članova. To znači da su članovi odgovorni samo do visine svojih uloga u kapitalu društva. Lična imovina članova nije uključena u sredstva koja se koriste za pokriće obaveza društva kao kod nekih drugih oblika pravne forme. Ovaj vid zaštite članova doprinosi smanjenju ličnog rizika u slučaju finansijskih problema ili pravnih sporova.

Tokom poslovanja i članstva u društvu, svi članovi društva su odgovorni za postupke društva. To podrazumeva odgovornost za obaveze prema poveriocima, zaposlenima i drugim relevantnim stranama. Iako postoji ograničena odgovornost, pred zakonom nijedan član društva nije oslobođen od odgovornosti za nezakonite ili nepoštene postupke u toku poslovanja. U slučaju kršenja zakonske regulative i zloupotrebe društva, primenjuje se institut „proboja pravne ličnosti“ gde se nesavesni članovi društva mogu utužiti.